-Možda zvuči čudno ali
sam sa svojih devet godina,još jače i intenzivnije nego ranije,verovala u
magiju.(Kao da vi niste pravili „knjigu senki“ i bacali čini po komšiluku.)Kada
bi me neko upitao šta želim da budem kad porastem,odgovorila bih:“Princeza!“,i
taj neko bi se nasmejao,tako umiljato i u stilu „klasika“.“A kakva
princeza?Lepa?“Ne,rekla bih,princeza Leja iz „Zvezdanih ratova“,a želim da
budem i veštica,kao Fibi iz „Čari.“
-Međutim,želela
sam,više nego išta,roze krevet sa baldahinom,mnoštvo jastuka i perijanom
posteljinom.(Zašto dete od devet godina želi perijanu posteljinu?Nemam pojma!,to
sam verovatno čula negde!)Takav krevet mi je bio prosto neophodan,neću valjda
da spavam u svemirskom brodu negde kod „Zvezde smrti“,a osim toga tako raskošna
posteljina je savršena za krivenje zelenog „svetlosnog mača“,da,da,zelenog!
-I tako sam preko dana
sa drugaricama kuvala napitke i uništavala demone.A kakvih sam samo problema
imala sa Kolom,znate ga,on je Fibin dečko,i on je...čik pogodite,demon.Uveče
bih se igrala sama,tada bih vadila svetlosni mač,varjaču ili neki prut,i kovala
planove sa Lukom Skajvokerom,koji mi je brat,ali ja to ne znam,i Han Solom,protiv Dart Vejdera.
-Tako je Sofija imala
puno posla u spašavanju sveta,(i svemira!),od zla uz pomoć magije i čiste
borbene sile (Kasnije sam se bacila na alhemiju,ali sve u svoje vreme.)Možda
vam i nije jasno kako je sve to stalo u tako malo dete,ali stalo je,i trajalo
je negde do,pa..,desete godine,e tad sam se bacila na alhemiju,kao Nina,devojčica
sa šestog meseca,koja uz pomoć četvoro prijatelja u čarobnoj Veneciji,radi
šta?Spašava dečije misli i šesti mesec,to je isto kao i svet,čisto da
razjasnimo!
To be continued...
Sofija
Нема коментара:
Постави коментар