Kada pada...

-Kuda kada pada? Kuda kada duva? Stvarno, kuda?

- Ustala sam u cik zore, pola šest beše. Odlučila da se ne obazirem što već treći dan pada kiša a vetar nosi glavu ( i lomi fensi kišobrane). Ostajanje kod kuće je no no. Duboke najke, dugačak kaput, kapica i debela ešarpa. Ranac na leđa i put pod noge. Prvi stop pravim kod obližnje kineske radnje. Fensi kišobran nije izdržao nalet vetra, te zato ganc novi.

- 250din manje u novčaniku.

-Oni dosadni "truc truc" minuti dok tramvaj lagano ide ka gradu. Svaki put zakolutam očima na novoj stanici. A gde ti tačno žuriš Sofija? Opasno je kad postavim pitanje sama sebi. Nemam pojma Sofi, samo neka gospodin vozi. 

-Tridesetak minuta kasnije izlazim iz prevoza bez nekog plana te zato po navici krećem prema knjižari. Jedna, druga ( U Knezu je u sklopu Vulkana otvoren kafe Čitaonica, mislim da se tako zove. Kul stvar u svakom slučaju), treća... Prelećem očima preko naslova. Hmmm, ništa me preterano ne privlači. Okej, sad se već brinem.

 Da vidimo...

-Bez plana.

-Obraća se sebi u drugom licu (sad i govori o sebi u trećem licu).

-Ne poludi kad oseti miris knjiga i ganc novih šarenih sveščica pritom osećajući mahnitnu želju da uzvikne: "Sve, sve, sve!". Dobro, ne baš sve, ima tu i nekih "mahhh" knjiga, ali shvatate poentu.

?????

-Okret na peti. Sklapam kišobran i pravac BACIO. Stvarno sam prevršila svaku meru sa ovom  "loše vreme depresijom". Vreme je za đelato. "Gospođice, molim dve izdašne kugle, kokos pa malina. Čaša, naravno." Vijugavim stepenicama na sprat. Sama. Ljubazna prodavačica se penje i  menja muziku. Posle par minuta u radnju ulaze, verovali ili ne, neki tinejdžeri Italijani. Čim sam čula da glasno parlaju taj divan jezik raspoloženje mi se automatski popravilo. Stvarno sam bila na ivici da ih sve izgrlim onde. Što verovatno ne bi bila dobra ideja. Ali sam trebala da ih slikam. Mada, bolje je da samo ja sumnjam u svoje mentalno stanje, ne i drugi.

 "Hvala vam, hvala za ovaj "jedem vrhunski đelato u nekoj italijanskoj đelateriji dok se pored mene opušteni lokalci zabavljaju" momenat. Nisu oni radili ništa specijalno, dakle, ništa što naši tipični tinejdžeri ne rade. Kikoću se, slikaju, gledaju šta će da naruče, ali meni je tako prijalo da čujem njihov milozvučan jezik dok uranjam kašičicu u kremasti đelato. Savršeno su se uklopili u moj "Jedi, voli, moli" scenario. Ok, što sam sad permutovala naslov knjige? Dakle, "Jedi, pa moli, pa voli".

-Poslenji greb kašičicom po slatkom dnu papirne čašice. Duga šetnja do krajnjeg tramvaj stopa. "Truc truc" do kuće.

Ne zamerite na ovlaš editovanim slikama, htela sam da sve objavim dok je taze.

Šljokice i neke omiljene stvari

REČ

Reč meseca : bonvivan (fr. bon vivant).  Neću se sad baviti lingvistikom niti filologijom, bez brige. Kao i sve druge stvari, sreća, optimizam, lepota,  ___________ (dodati reč po izboru), i ova reč, dakle bonvivan, može da se prevede i shvati po sopstvenom nahođenju. Da, da, znam da se prvenstveno odnosi na osobu koja je hedonista, ali reč je toliko pitka da odbijam da je svedem na uživanje u hrani i lenstvovanju jer svi znamo da nekad, reč hedonista ima i malo pežorativan prizvuk (čitaj alavost i nezasitost). To je  neka tačka koju treba dostići. Recimo da je  bonvivan onaj koji život maže na hleb lagano, bez žurbe, kako mu parče ne bi ispalo i po Marfijevom zakonu palo na namazanu stranu. Bonvivan je onaj ko se ne nervira previše i ako parče izmakne i padne. Bonvivan u tom slučaju uzvikne - Plot twist! Zaokret! Bonvivan prihvati situaciju i nastavi da uživa u životu. Bonvivan na sve posipa ŠLJOKICE!

INSPIRATIVNA PORUKA

Ja se vodim time da svaku ideju treba zapisati. Uvek! Zato me možete videti kako na bus stanici pijem osrednji kapućino (Gospođo, pena na kapućinu ne treba da pređe visinu šoljice, ali hvala na narendanoj čokoladi i ceni od 140 din) i pišem u svoju beležnicu. Pritom, uvek je dobro podeliti genijalnu ideju, uvek sa onim prijateljima koji se druže sa vama iako ste prokleto čudni

EMISIJA TV I YOU TUBE

Zaista retko gledam TV,  a kad gledam to je obično dokumentarni program, nekad informativne emisije, ili neki film. No, sveže pojačanje RTS-ovim emisijama me je ozbiljno privuklo. Kako je među tim spomenutim informativnim emisijama koje gledam i Beogradska hronika logično da me je autorska emisija Rade Đurić automatski stavila na spisak gledalaca. Odlični gosti, što povlači dobru atmosferu, sve to orkestrira vrsna novinarka, inače meni omiljeno TV lice... Šta bih više? Ništa. 

Kada je Branislava Antović konačno otvorila You Tube kanal bio je to  Subscribe po defoltu. Osim što redovno pratim Branin blog (ne komentarišem koliko bi trebalo, evo javno da priznam), sada sa nestrpljenjem čekam svaki naredni video. Iako obožavam njene vlogove sa putovanja, posebno moram da izdvojim serijal Izazovi radost koji je Branisalava osmislila zajedno sa novinarkom Aleksandrom Petrovski (čiji blog morate zapratiti koliko sad). Ako ne znate kako da kvalitetno iskoristite slobodno vreme onda će vam pregršt preporuka koje daju ove dve izuzetne dame sigurno pomoći. Predstava, kafe, aktivnost, knjiga...

ŠTIVO

Nisam lažno skromna, nikada. Verujem da nema potrebe stideti se svojih uspeha ili učešća u nečemu, svog doprinosa nekom interesantnom projektu... Te, zato i bez imalo stida svakodnevno promovišem Plezir magazin iako je moj doprinos sajtu i samom magazinu možda skroman, ponosna sam što sam deo tima. Vi koji me pratite znate da uvek delim dobre stvari ovde zato i da nisam deo Plezirca, on bi bio uvršten u moj izbor. Februarski broj je baš onako ženskast, ali ima i muškog sadržaja, bez brige momci. Sad ću da budem bestidno samopromotivna pa da vas uputim na 174. str. i moj tekst o Rosalin Rasel. 

PIĆE

Iznenađenje, iznenađenje-kafa! Ali ne bilo koja kafa, Kafeterijin kapućino, Kafeterijin blend. Kupila sam kesicu njihove kafe na Coffee Festu i priznajem da je nestala mnogo brže nego što bi trebalo, a kapućino im je vrhunski.

Inspiracija: Penasto jutro!